Povijesne rasčlambe i njihov utjecaj na današnjicu.

Nismo ista kategorija kad su ti događaji u pitanju, i to ne kažemo samo mi. Zbog toga bi s vaše strane, ako se već komentariše, to ne bi zbog pristojnosti trebalo da bude tako posprdno komentarisano. Ali tu pristojnost sve je teže videti. Ali ima tu još jedna bitnija stvar. Kad je vojska "pobegla" iz Srbije, izbila je na more negde kod Skadra. Masa vojnika je umrla od iscrpljenosti, gladi, hladnoće, bolesti, od albanskih napada. Bespomoćno su gledali kako smrt bukvalno guta stotine. Neke su samo bacali u more, neke ostavljali na ledini. Onda su ih austrijski avioni nadletali i bacali letke u kojima su ih pozivali da se predaju, i da se vrate kućama kao što su uradili Crnogorci, i ništa im neće faliti. To je ustvari istorijski fakt, da su Crnogorci raspustili vojsku kada je AU okupirala CG i jednostavno se vratili kućama. Međutim, srpska vojska i vlada su odbili predaju, i svesno izabrali nastavak golgote, nastavak hoda u kojem pobeda na kraju uopšte nije bila izvesna, ali bilo je izvesno da će stradanje mnogih biti nastavljeno. Tu svesnu žrtvu, taj izbor su pravili iz raznoraznih razloga, neki za Srbiju, neki iz osećanja časti, neki iz inata, osvete, neki jednostavno zato što su bili mobilisani i slušali su šta im komanda govori. ALI!!! Među onima koji su svesno izabrali da budu žrtva bilo je i takvih koji su želeli da umru za slobodu neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca. Neko je u tom "beganju", kako ti posrpdno voliš da kažeš, svesno izabrao sopstvenu patnju za tvoj narod, pa u krajnjoj liniji i za tebe. Sada mi znamo da to vama nije trebalo, da ste vi imali sasvim druge snove. Da je taj koji se opredelio da umre za tebe bio u zabludi. Ali svejedno, makar i u zabludi, ako neko izabere sopstveno stradanje iz želje da tebi učini dobro, neopisiv je greh s tvoje strane sprdati se s tim. A tu vrstu odnosa imaju mnogi u Hrvatskoj prema srpskoj golgoti, od Save i Drine do Krfa.

Izmišljotina. A i nešto što u Hrvatskoj malo ko razume. To je isto pristanak na žrtvu, kada kao slabiji izađeš pred jačega, i kad izađeš a znaš da pobediti ne možeš. Tada se pobeda gleda u demonstriranju karaktera, a u samoj bici je neka druga i nečija druga pobeda.

Samostalna odluka u izboru strane, i nadam se junačko držanje. Šta tu ima sporno? Neko ko sebe nazove kršćaninom ne znači da je nužno bolji od Turčina. A što se ne spominje? Pa zato što nismo svi istoričari. Mnogi Srbi ne znaju ni za Boj na Mišaru, a junačkiji je npr. od Siska kojim se vi hvalite.

Da, i?

Nismo ista kategorija, i tu bi trebalo da budete uzdržaniji u donošenju sudova. Ne postoji, barem ja ne znam, informacija da su Italijani negde pucali na ustaše. Ali zato postoji informacija da su učestvovali u okupaciji i rasparčavanju Jugoslavije, time i u stvaranju NDH. Da su vodili bitke sa JV pri tome, i da su se povlačili do Skadra sve, ali onda je ipak došlo do kapitulacije KJ. A druge strane, Nemci su vas vaspostavili u 2.s.r. i bogami zajedno sa vama pucali na JV i druge antifašiste. Sa takvom pozicijom, stvarno treba imati želudac i komentarisati srpsku ulogu. Tim pre je to suludo, jer čak i Hrvatskoj postoje ljudi koje niste ubedili u ispravnost vaše interpretacije, a ako kreneš u Sloveniju, i dalje na zapad (dakle, ne mora u Srbiju) videćete da su vam gledišta sve usamljenija.
Jedna stvar mi nije jasna. Kako vama nije jasno da treba da se javno kajete zbog uloge u 2.s.r. ne zbog nas, nego zbog drugih? Drugi vas gledaju i pritiskaju zbog toga, i umesto to da imate u vidu, vi gledate da izrelativizujete izmišljajući nama i što jeste i što nije. Pa nije sva istorija u odnosu Srba i Hrvata...