Stalno smanjenje izdataka za vojsku ostavilo je traga i na Ratno Vazduhoplovstvo kao i na sistem PVO pa tako u pojedinim tipovima avijacije postoji veliki tehnoloki jaz između određenih vazduhoplova.
Zastareli avioni i helikopteri su za sada dovoljni da bi se njima ispunile osnovne potrebe, neki modeli su već zamenjeni savremenijim ali i dalje postoje zahtevi za modernizacijom.
Zastareli kolski i kolsko-borbeni avioni
Na aerodromu Zeltweg nalazi se letačka kola Flieger- und Fliegerabwehrtruppenschule FlFlATS u čijem sastavu postoji nastavno odeljenje koje leti na vajcarskim turboelisnim kolskim avionima Pilatus PC-7 Turbo Trainer.
Danas je u upotrebi 13 od 16 nabavljenih primeraka. U 1983 je za potrebe Ratnog Vazduhoplovstva nabavljeno 4 PC-7, zatim 1984. jo 6 a 1985. stiglo je poslednjih 6 aviona.
![]()
Dva PC-7 u specijalnim emama farbanja.
Osim za osnovno kolovanje pilota ovi avioni mogu biti i naoruani i upotrebljavani kao laki jurinici za neposrednu podrku trupama na zemlji. Za takve zadatke na 6 potkrilnih nosača moe poneti do 1044 kg naoruanja koje obuhvata kontejnere HMP-250 sa mitraljezima Browning M3P kalibra 12,7 mm sa 250 metaka i sedmocevne saćaste lansere FN Hesrtal LAU-7A nevođenih raketnih zrna Hydra 70 kalibra 70 mm. Moe se koristiti i za borbu protiv sporoletećih i niskoletećih vazduhoplova.
Moderni lovci sa ograničenim mogućnostima
RV Austrije skoro nikada u svom sastavu nije imala najmodernije borbene avione sve do jula 2007. godine kada joj je isporučen jedan od najsavremeijih borbenih aviona dananjice, evropski Eurofighter EF-2000.
Mnogi su bili iznenađeni kada je 2003. godine za novi borbeni avion izabran ovaj tip jer se očekivalo da će to biti vedski Gripen. Posao su pratili skandali sa korupcijom a avioni su zbog posebnih specifikacija ispali skuplji nego to se očekivalo. Cena je sa 109 miliona, zbog dodatnih radova, porasla na oko 114 miliona evra po avionu.
Prvobitno je planirano da se naruče 24 aviona ali je to smanjeno na 18 a zatim na samo 15 EF-2000. Nabavljeno je 9 novih i 6 polovnih aviona iz sastava RV Nemačke koji su imali 100 do 200 sati naleta. Reč je o varijanti Block 5A iz Trane 1 a ugovor je vredeo 1,7 milijarde aviona.
Austrijski EF-2000 su najmanje sposobni od svih verzija ovog aviona. Koriste se samo kao presretači, imaju siromaniju opremu a od naoruanja samo infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh IRIS-T dometa do 25 km kojih je 2007. godine nabavljeno samo 30 za 12 miliona dolara.
EF-2000 se baziraju na aerodromu Zeltweg u sastavu 1. i 2. eskadrile, Vazduhoplovnog puka za osmatranje i patrolu koji se nalazi pod Komandom za kontrolu vazdunog prostora. Tu se takođe nalazi i 2. odeljenje koje radi na odravanju aviona.
Transportna flota prilagođena potrebama
Laka transportna vazduhoplovna eskadrila kao i Izviđačka vazduhoplovna eskadrila, Komande za vazduhoplovnu podrku na aerodromu Tulln-Langenlebarn ima u svom sastavu avione Pilatus PC-6/B2-H2 i H4 Turbo Porter vajcarske proizvodnje. Jedan detaman nalazi se u bazi Wiener Neustadt a remont ovih aviona odvija se u 1. odeljenju takođe na aerodromu Tulln-Langenlebarn.
Prvi avion nabavljen je 1968. da bi 1976. bilo kupljeno 9 komada, 1977. jo tri a poslednji je stigao 1986. Danas je u upotrebi 8 aviona a ostali su kanibalizovani za delove krajem 2008. godine.
![]()
Ovaj vrlo korisni avion sa odličnim karakteristikama kratkog poletanja i sletanja (STOL Short Take Off and Landing) koristi se za vie namena.
Osim kao teretni i avion za prevoz putnika, moe se upotrebljavati za obuku padobranaca, medicinski prevoz, za aero-foto snimanje iz vazduha, potom kao tegljač meta za obuku protivavionske artiljerije i avion za gaenje poara. Pored dva člana posade moe poneti do 1100 kg tereta ili 7 putnika ili dva ranjenika na nosilima.
![]()
Tri polovna britanska C-130 kupljena su 2002 za 36 miliona dolara
Dugo RV Austrije nije imalo srednji taktički transportni avion. Tragajući za ovim tipom vazduhoplova 2000. godine je iznajmljen jedan avion CN-235-200 koji je korićen dve godine ali nije zadovoljio potrebe. Odlučeno je da se nabave američki C-130 Hercules a izbor je pao na polovne primerke iz sastava britanskog RAF-a (Royal Air Force).
Za 36 miliona dolara kupljena su tri aviona u varijanti C-130K (britanska oznaka C Mk.1P) koja je urađena po posebnim potrebama RAF-a a bazirana je na varijanti C-130H. 2003. isporučena su dva aviona, jedan proizveden 1967. a drugi 1968. dok je 2004. stigao i treći proizveden 1968. godine.
Prethodno su ovi Herkulesi proli kroz proces remonta, modernizacije i modifikacije po austrijskim specifikacijama a posao je obavljen u kompaniji, Marshall of Cambridge Aerospace LTD, UK. C-130K lete u sastavu Transportne eskadrile, Komande za vazduhoplovnu podrku i stacioniraju u bazi Hörsching.
http://tangosix.rs/2016/19/09/austri...lovna-odbrana/
Zastareli avioni i helikopteri su za sada dovoljni da bi se njima ispunile osnovne potrebe, neki modeli su već zamenjeni savremenijim ali i dalje postoje zahtevi za modernizacijom.
Zastareli kolski i kolsko-borbeni avioni
Na aerodromu Zeltweg nalazi se letačka kola Flieger- und Fliegerabwehrtruppenschule FlFlATS u čijem sastavu postoji nastavno odeljenje koje leti na vajcarskim turboelisnim kolskim avionima Pilatus PC-7 Turbo Trainer.
Danas je u upotrebi 13 od 16 nabavljenih primeraka. U 1983 je za potrebe Ratnog Vazduhoplovstva nabavljeno 4 PC-7, zatim 1984. jo 6 a 1985. stiglo je poslednjih 6 aviona.
Dva PC-7 u specijalnim emama farbanja.
Osim za osnovno kolovanje pilota ovi avioni mogu biti i naoruani i upotrebljavani kao laki jurinici za neposrednu podrku trupama na zemlji. Za takve zadatke na 6 potkrilnih nosača moe poneti do 1044 kg naoruanja koje obuhvata kontejnere HMP-250 sa mitraljezima Browning M3P kalibra 12,7 mm sa 250 metaka i sedmocevne saćaste lansere FN Hesrtal LAU-7A nevođenih raketnih zrna Hydra 70 kalibra 70 mm. Moe se koristiti i za borbu protiv sporoletećih i niskoletećih vazduhoplova.
Moderni lovci sa ograničenim mogućnostima
RV Austrije skoro nikada u svom sastavu nije imala najmodernije borbene avione sve do jula 2007. godine kada joj je isporučen jedan od najsavremeijih borbenih aviona dananjice, evropski Eurofighter EF-2000.
Mnogi su bili iznenađeni kada je 2003. godine za novi borbeni avion izabran ovaj tip jer se očekivalo da će to biti vedski Gripen. Posao su pratili skandali sa korupcijom a avioni su zbog posebnih specifikacija ispali skuplji nego to se očekivalo. Cena je sa 109 miliona, zbog dodatnih radova, porasla na oko 114 miliona evra po avionu.
Prvobitno je planirano da se naruče 24 aviona ali je to smanjeno na 18 a zatim na samo 15 EF-2000. Nabavljeno je 9 novih i 6 polovnih aviona iz sastava RV Nemačke koji su imali 100 do 200 sati naleta. Reč je o varijanti Block 5A iz Trane 1 a ugovor je vredeo 1,7 milijarde aviona.
Austrijski EF-2000 su najmanje sposobni od svih verzija ovog aviona. Koriste se samo kao presretači, imaju siromaniju opremu a od naoruanja samo infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh IRIS-T dometa do 25 km kojih je 2007. godine nabavljeno samo 30 za 12 miliona dolara.
EF-2000 se baziraju na aerodromu Zeltweg u sastavu 1. i 2. eskadrile, Vazduhoplovnog puka za osmatranje i patrolu koji se nalazi pod Komandom za kontrolu vazdunog prostora. Tu se takođe nalazi i 2. odeljenje koje radi na odravanju aviona.
Transportna flota prilagođena potrebama
Laka transportna vazduhoplovna eskadrila kao i Izviđačka vazduhoplovna eskadrila, Komande za vazduhoplovnu podrku na aerodromu Tulln-Langenlebarn ima u svom sastavu avione Pilatus PC-6/B2-H2 i H4 Turbo Porter vajcarske proizvodnje. Jedan detaman nalazi se u bazi Wiener Neustadt a remont ovih aviona odvija se u 1. odeljenju takođe na aerodromu Tulln-Langenlebarn.
Prvi avion nabavljen je 1968. da bi 1976. bilo kupljeno 9 komada, 1977. jo tri a poslednji je stigao 1986. Danas je u upotrebi 8 aviona a ostali su kanibalizovani za delove krajem 2008. godine.
Ovaj vrlo korisni avion sa odličnim karakteristikama kratkog poletanja i sletanja (STOL Short Take Off and Landing) koristi se za vie namena.
Osim kao teretni i avion za prevoz putnika, moe se upotrebljavati za obuku padobranaca, medicinski prevoz, za aero-foto snimanje iz vazduha, potom kao tegljač meta za obuku protivavionske artiljerije i avion za gaenje poara. Pored dva člana posade moe poneti do 1100 kg tereta ili 7 putnika ili dva ranjenika na nosilima.
Tri polovna britanska C-130 kupljena su 2002 za 36 miliona dolara
Dugo RV Austrije nije imalo srednji taktički transportni avion. Tragajući za ovim tipom vazduhoplova 2000. godine je iznajmljen jedan avion CN-235-200 koji je korićen dve godine ali nije zadovoljio potrebe. Odlučeno je da se nabave američki C-130 Hercules a izbor je pao na polovne primerke iz sastava britanskog RAF-a (Royal Air Force).
Za 36 miliona dolara kupljena su tri aviona u varijanti C-130K (britanska oznaka C Mk.1P) koja je urađena po posebnim potrebama RAF-a a bazirana je na varijanti C-130H. 2003. isporučena su dva aviona, jedan proizveden 1967. a drugi 1968. dok je 2004. stigao i treći proizveden 1968. godine.
Prethodno su ovi Herkulesi proli kroz proces remonta, modernizacije i modifikacije po austrijskim specifikacijama a posao je obavljen u kompaniji, Marshall of Cambridge Aerospace LTD, UK. C-130K lete u sastavu Transportne eskadrile, Komande za vazduhoplovnu podrku i stacioniraju u bazi Hörsching.
http://tangosix.rs/2016/19/09/austri...lovna-odbrana/